
ОБЕЛЕЖЕНА 217. ГОДИШЊИЦА БИТКЕ НА ДЕЛИГРАДУ

Полагањем венаца и одавањем почасти, у порти цркве Светих архангела Михаила и Гаврила на Делиграду данас је обележена 217. годишњица Битке на Делиграду.
У име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, државну церемонију је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, који је овом приликом подсетио: ''Све што смо у државном смислу стекли, стекли смо сами на балканској голготи са милионима живота датих за веру, крст, слободу и част. Овде се отварала капија слободе за јужне српске крајеве, за стару Србију и Косово и Метохију. Зато је на нама да у култури сећања коју негујемо, те важне бојеве и битке и успомене чувамо и негујемо јер то су стубови стварања нововековне и модерне српске државе. На нама је да националним и државним јединством, радом и напорима, поколењима оставимо снажну, бољу и јачу Србију и тиме покажемо да Делиградска битка и Делиградске жртве нису биле узалудне''.
У име домаћина, присутнима се обратила заменица председника општине Алексинац Маријана Радивојевић истакавши значај обележавања ових историјских датума. '' На Делиграду се бранила Србија и то треба да буде поука у овим савременим временима. Преци су нам показали како се воли свој народ, земља, слобода и притом нам задали задатак да слободу оставимо и својим потомцима.''
Након Литургије и помена палим борцима, венце на спомен костурницу положио је државни секретар господин Антић, делегације Министарства одбране и Војске Србије, Општине Алексинац и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Пригодан културно уметнички програм реализован је у организацији Центра за културу и уметност Алексинац.
Бој на Делиграду почео је 3. септембра 1806. године јаким фронталним нападом Турака, да би у жестоким борбама које су трајале цео дан, Срби, иако бројчано слабији, успели да одбране Делиград и однесу велику победу над Турцима у Првом српском устанку. Делиград је у српском роду постао и остао симбол упорности и борбе за идеале слободе. Постао је и инспирација многим уметницима, попут великог Ђуре Јакшића који је 1875. испевао чувену Отаџбину.
На месту где се налазила главна линија одбране српске војске подигнут је спомен – храм Светог архангела Михаила и Гаврила у знак сећања на пале српске борце.
МЕЂУНАРОДНИ ЏУДО ТУРНИР ''АЛЕКСИНАЦ 2023''

У алексиначкој Спортској хали јуче је одржан четврти по реду џудо турнир ''Алексинац 2023'', међународног карактера, у организацији Џудо клуба ''Алексинац''.
Овогодишњи турнир, који је званично прогласила отвореним заменица председника општине Алексинац Маријана Радивојевић, окупио је укупно 349 такмичара из 54 клуба, поред домаћих екипа и такмичаре из Молдавије, Грчке, Северне Македоније, Бугарске и Мађарске.
Такмичење се одвијало у три узрасне категорије и то: млађи дечаци и девојчице, старији дечаци и девојчице и кадети и кадеткиње.
Истакнутим појединцима и организацијама за помоћ у организацији уручене су захвалнице.
ОБЕЛЕЖЕНА 147. ГОДИШЊИЦА БОЈА НА ГОРЊЕМ АДРОВЦУ

Светом литургијом у цркви Свете Тројице у Горњем Адровцу, поменом палим ратницима који су као добровољци положили животе у српско – турском рату 1876. године и полагањем венаца на спомен-обележје пуковнику Рајевском, данас је обележена 147. годишњица Боја на Горњем Адровцу.
Свету литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, а венце на спомен обележје положиле су делегације Министарства одбране и Војске Србије, Општине Алексинац, Амбасаде Руске федерације у Републици Србији, Руског центра за науку и културу, Матице Руса, Кола српских сестара из Ниша, Савеза Козака Балкана, Жандармерије, Друштва српско – руског пријатељства ''Православље'', Савета националних мањина Руса у Србији, УБНОР-а Алексинац, Удружења резервних војних старешина, Удружења ''Пуковник Рајевски''...
Културно уметнички програм реализовали су Центар за културу и уметност Алексинац и Алексиначка Гимназија.
Бој на Горњем Адровцу одиграо се 1. септембра 1876. године у оквиру Првог српско-турског рата. Након пораза на Шуматовцу, Керим-Пашина војска била је приморана да се повуче и пређе на леву обалу Јужне Мораве, у намери да обиђе Алексинац и настави офанзиву према северу.
Ова битка чувена је по томе што је у њој погинуо руски пуковник Николај Николајевич Рајевски, који је у Србију дошао заједно са неколико хиљада руских добровољаца и који је, по многим историчарима, Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у чувеном роману Ана Карењина. На месту где је погинуо подигнута је црква Свете Тројице, у народу позната као Руска црква.