ПРЕЛИМИНАРНА ЛИСТА КАНДИДАТА ЗА ПОПИСИВАЧЕ КОЈИ СЕ ПОЗИВАЈУ НА ОБУКУ
ПРЕЛИМИНАРНА ЛИСТА КАНДИДАТА ЗА ПОПИСИВАЧЕ КОЈИ СЕ ПОЗИВАЈУ НА ОБУКУ
Републички завод за статистику објављује Прелиминарну листу кандидата за пописиваче који се позивају на обуку.
Прелиминарну листу можете погледати - овде.
Право на улагање приговора на Прелиминарну листу имају сви кандидати који су учествовали у изборном поступку.
Рок за улагање приговора је 02. септембар 2023. године до 16.00 часова.
Приговор се може поднети искључиво путем електронске поште на имејл-адресу Пописне комисије за општину/град у којој је кандидат конкурисао. Имејл-адресe Пописних комисија можете видети – овде.
У разматрање ће бити узети искључиво образложени приговори, са основним подацима о подносиоцу (име и презиме, редни број пријаве, назив општине/града где је поднета пријава на Јавни позив за ангажовање пописивача).
Приговори ће бити размотрени најкасније до 03. септембра 2023. године до 16.00 часова.
Кандитати који уложе приговор одговор ће добити путем електронске поште, на адресу са које су уложили приговор.
Кандидати који нису задовољни одговором Пописне комисије на приговор могу уложити жалбу Републичком заводу за статистику, најкасније до 04. септембра 2023. године до 16.00 часова, искључиво путем електронске поште на адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. .
У разматрање од стране Републичког завода за статистику биће узете искључиво образложене жалбе, са основним подацима о подносиоцу жалбе (име и презиме, редни број пријаве, општина за коју се кандидат пријавио), уз коју буду достављени следећи документи:
- приговор поднет надлежној Пописној комисији;
- одговор Пописне комисије на приговор.
Жалбе ће бити размотрене најкасније до 06. септембра 2023. године до 16.00 часова.
Кандидати који уложе жалбу одговор ће добити путем електронске поште, на адресу са које су уложили жалбу.
Коначна листа кандидата који се позивају на обуку биће објављена 07. септембра 2023. године у 8.00 часова.
ОБЕЛЕЖЕНА 217. ГОДИШЊИЦА БИТКЕ НА ДЕЛИГРАДУ
Полагањем венаца и одавањем почасти, у порти цркве Светих архангела Михаила и Гаврила на Делиграду данас је обележена 217. годишњица Битке на Делиграду.
У име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, државну церемонију је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, који је овом приликом подсетио: ''Све што смо у државном смислу стекли, стекли смо сами на балканској голготи са милионима живота датих за веру, крст, слободу и част. Овде се отварала капија слободе за јужне српске крајеве, за стару Србију и Косово и Метохију. Зато је на нама да у култури сећања коју негујемо, те важне бојеве и битке и успомене чувамо и негујемо јер то су стубови стварања нововековне и модерне српске државе. На нама је да националним и државним јединством, радом и напорима, поколењима оставимо снажну, бољу и јачу Србију и тиме покажемо да Делиградска битка и Делиградске жртве нису биле узалудне''.
У име домаћина, присутнима се обратила заменица председника општине Алексинац Маријана Радивојевић истакавши значај обележавања ових историјских датума. '' На Делиграду се бранила Србија и то треба да буде поука у овим савременим временима. Преци су нам показали како се воли свој народ, земља, слобода и притом нам задали задатак да слободу оставимо и својим потомцима.''
Након Литургије и помена палим борцима, венце на спомен костурницу положио је државни секретар господин Антић, делегације Министарства одбране и Војске Србије, Општине Алексинац и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Пригодан културно уметнички програм реализован је у организацији Центра за културу и уметност Алексинац.
Бој на Делиграду почео је 3. септембра 1806. године јаким фронталним нападом Турака, да би у жестоким борбама које су трајале цео дан, Срби, иако бројчано слабији, успели да одбране Делиград и однесу велику победу над Турцима у Првом српском устанку. Делиград је у српском роду постао и остао симбол упорности и борбе за идеале слободе. Постао је и инспирација многим уметницима, попут великог Ђуре Јакшића који је 1875. испевао чувену Отаџбину.
На месту где се налазила главна линија одбране српске војске подигнут је спомен – храм Светог архангела Михаила и Гаврила у знак сећања на пале српске борце.
МЕЂУНАРОДНИ ЏУДО ТУРНИР ''АЛЕКСИНАЦ 2023''
У алексиначкој Спортској хали јуче је одржан четврти по реду џудо турнир ''Алексинац 2023'', међународног карактера, у организацији Џудо клуба ''Алексинац''.
Овогодишњи турнир, који је званично прогласила отвореним заменица председника општине Алексинац Маријана Радивојевић, окупио је укупно 349 такмичара из 54 клуба, поред домаћих екипа и такмичаре из Молдавије, Грчке, Северне Македоније, Бугарске и Мађарске.
Такмичење се одвијало у три узрасне категорије и то: млађи дечаци и девојчице, старији дечаци и девојчице и кадети и кадеткиње.
Истакнутим појединцима и организацијама за помоћ у организацији уручене су захвалнице.
ОБЕЛЕЖЕНА 147. ГОДИШЊИЦА БОЈА НА ГОРЊЕМ АДРОВЦУ
Светом литургијом у цркви Свете Тројице у Горњем Адровцу, поменом палим ратницима који су као добровољци положили животе у српско – турском рату 1876. године и полагањем венаца на спомен-обележје пуковнику Рајевском, данас је обележена 147. годишњица Боја на Горњем Адровцу.
Свету литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, а венце на спомен обележје положиле су делегације Министарства одбране и Војске Србије, Општине Алексинац, Амбасаде Руске федерације у Републици Србији, Руског центра за науку и културу, Матице Руса, Кола српских сестара из Ниша, Савеза Козака Балкана, Жандармерије, Друштва српско – руског пријатељства ''Православље'', Савета националних мањина Руса у Србији, УБНОР-а Алексинац, Удружења резервних војних старешина, Удружења ''Пуковник Рајевски''...
Културно уметнички програм реализовали су Центар за културу и уметност Алексинац и Алексиначка Гимназија.
Бој на Горњем Адровцу одиграо се 1. септембра 1876. године у оквиру Првог српско-турског рата. Након пораза на Шуматовцу, Керим-Пашина војска била је приморана да се повуче и пређе на леву обалу Јужне Мораве, у намери да обиђе Алексинац и настави офанзиву према северу.
Ова битка чувена је по томе што је у њој погинуо руски пуковник Николај Николајевич Рајевски, који је у Србију дошао заједно са неколико хиљада руских добровољаца и који је, по многим историчарима, Толстоју послужио као инспирација за лик грофа Вронског у чувеном роману Ана Карењина. На месту где је погинуо подигнута је црква Свете Тројице, у народу позната као Руска црква.
