Полагањем венаца и одавањем почасти, у порти цркве Светих архангела Михаила и Гаврила на Делиграду данас је обележена 217. годишњица Битке на Делиграду.
У име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, државну церемонију је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, који је овом приликом подсетио: ''Све што смо у државном смислу стекли, стекли смо сами на балканској голготи са милионима живота датих за веру, крст, слободу и част. Овде се отварала капија слободе за јужне српске крајеве, за стару Србију и Косово и Метохију. Зато је на нама да у култури сећања коју негујемо, те важне бојеве и битке и успомене чувамо и негујемо јер то су стубови стварања нововековне и модерне српске државе. На нама је да националним и државним јединством, радом и напорима, поколењима оставимо снажну, бољу и јачу Србију и тиме покажемо да Делиградска битка и Делиградске жртве нису биле узалудне''.
У име домаћина, присутнима се обратила заменица председника општине Алексинац Маријана Радивојевић истакавши значај обележавања ових историјских датума. '' На Делиграду се бранила Србија и то треба да буде поука у овим савременим временима. Преци су нам показали како се воли свој народ, земља, слобода и притом нам задали задатак да слободу оставимо и својим потомцима.''
Након Литургије и помена палим борцима, венце на спомен костурницу положио је државни секретар господин Антић, делегације Министарства одбране и Војске Србије, Општине Алексинац и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Пригодан културно уметнички програм реализован је у организацији Центра за културу и уметност Алексинац.
Бој на Делиграду почео је 3. септембра 1806. године јаким фронталним нападом Турака, да би у жестоким борбама које су трајале цео дан, Срби, иако бројчано слабији, успели да одбране Делиград и однесу велику победу над Турцима у Првом српском устанку. Делиград је у српском роду постао и остао симбол упорности и борбе за идеале слободе. Постао је и инспирација многим уметницима, попут великог Ђуре Јакшића који је 1875. испевао чувену Отаџбину.
На месту где се налазила главна линија одбране српске војске подигнут је спомен – храм Светог архангела Михаила и Гаврила у знак сећања на пале српске борце.
