Пратите нас на друштвеним мрежама
facebook-icon      skype-icon      twitter-icon      youtube-icon   
UK Bookmakers
Штампа

Посета амбасадора Словеније

POSETA AMBASADORA SLOVENIJEУ посету општини Алексинац данас је дошао амбасадор Републике Словеније Франц Бут, а том приликом председник општине Алексинац Ненад Станковић уприличио је пријем у његовом кабинету.

Председник је упознао амбасадора са општим подацима о нашој општини и истакао дугогодишње пријатељске односе са побратимском општином Загорје об Сави, као и чињеницу да је фирма Алпос из Словеније једно време радила на Алексиначком Руднику. Поменуте су и некадашње фирме ЕМПА, конфекција Морава, Фрад, ПИК Алексинац, које тренутно више или не раде или јако лоше послују, као и чињеница да смо били познати произвођачи квалитетних пољопривредних производа. Амбасадор је истакао да на подручју Републике Србије послује око 320 фирми из Словеније али да мали број послује у јужним деловима земље те да због чињенице да пруга и аутопут пресецају општину по средини ово подручје може бити занимљиво за будућа улагања. Добар знак је и то што је немачка фирма Грамер одлучила да овде настави са својим пословањем. Пошто је господин Бут пре него што је постављен на функцију амбасадора био преговарач Словеније са Европском унијом за област пољопривреде истакао је и смернице којима би требало да се креће општина Алексинац на пољу пољопривреде. Занимљив је и податак да ЕУ за пољопривреду даје субвенције од 250 до 500 еура бесповратних средстава  по хектару површине годишње, а да од произвођача зависи шта ће узгајати и колико ће зарадити, те да је велика површина општине и велика шанса у ЕУ.

- Данас смо са господином председником и његовим колегом имали један јако занимљив разговор где смо установили да тренутно у Алексинцу нема словеначких инвестиција иако у Србији тренутно има преко 300 фирми са оперативним инвестицијама. Амбасада ту свакако може да одигра улогу. Ми требамо да имамо исказан интерес са неке локалне средине или са друге стране интерес из Словеније да неко нешто тражи. Ми смо данас договорили са председником општине да ћемо остати у контакту, да ћемо добити неку личну карту онога што се овде нуди. Огроман број радних места може се створити готово из ничега, из онога што нека средина нуди а што нико не види. На томе се темељи бар трећина словеначких радних места. Пре свега везано за туризам. Можда би баш ова локална средина у сарадњи са општином Сокобања, која је једна туристичка општина, рецимо овај рурални простор, ова села, повезала у један туристички продукт који би могао у једном трену добити финансирање из буџета Србије, а касније из буџета ЕУ за рурални развој и развој регионалних путева и тиме се отворила могућност неких нових понуда. У Словенији имамо око 150 оваквих локалних иницијатива које су све продукт једног пројекта. Тако ће неки млад дечко или девојка из тих села отворити неку малу фирму и рецимо нудити суботњи излет где ће се рецимо брати чајеви, обилазити неки извори, и слично и од тога пуно људи лепо живе. Треба све то повезати  и понудити као неки заједнички програм. Тако ће људи који живе у рецимо Београду или некој другој великој средини о томе сазнати и уместо да викендом седе у стану доћи у обилазак Алексинцу и то су та радна места која се стварају. Ја сам сигуран да се пуно радних места може наћи у могућности да се повеже нека бања са пољопривредом, са туризмом и са свим оним што нуди овај простор. На овом принципу се базира развој 60% територија Словеније ван главног града.

Што се пројекта „Одрживи развој културе и суживота и заштита животне средине тиче, поводом  кога је и уследила посета нашој општини, амбасадор је истакао задовољство да је пројекат имао добар одзив и да је добро што се велики број младих укључује у рад. При обраћању присутнима рекао је да у Словенији око 15.000 људи ради у Каритасу, а око 100.000 људи годишње икористи помоћ коју скоро сваки други Словенац дарује, небитно да ли је реч о новчаној помоћи, донацији старе или нове гардерове, књига,  ствари, или бесплатних услуга као што су помоћ у кући, помоћ при учењу или неки други вид помоћи. Тренутно је све актуелније усмеравање младих ка привилном односу према животној средини и према суграђанима без обзира одакле они долазили, које су вере или националности. Главни мого је не питај ко је, ни одакле је дошао, ни зашто је овде већ помажи. Истакнута је важност едукације младих како би се променила свест целе нације. Словенија је у овај процес ушла пре 20 година и данас је мећу првих 5 чланица ЕУ по питању екологије иако није најбогатија:

- У Словенији свака кућа, свако домаћинство, сваки стан треба да раздвојено скупља отпад на три до четри места. У једну канту стављамо органски отпад, у другу пластични, у трећу стакло, а у четврту папир. То је обавеза и нема ни једног домаћинства у Словенији које то не ради јер не сме другачије, то је Закон. У томе школе играју једну изузетно важну улогу јер нас уче да ми нисмо власници животне средине већ да нам је она дата као зајам и да је требамо одржавати и према њој се правилно понашати. У Словенији су казне јако велике, те ако бациш флашу од неког пића можеш да платиш казну и до 200 еура.

The Best betting exchange http://f.artbetting.netby ArtBetting.Net
All CMS Templates - Click Here