Пратите нас на друштвеним мрежама
facebook-icon      skype-icon      twitter-icon      youtube-icon   
Штампа

Годишњице ослобођења Алексинца

GODISNJICE OSLOBODJENJA 2014Годишњице ослобођења Алексинца у Првом и Другом светском рату данас су свечано обележене у порти цркве Светог Николе и код спомен-костурнице испред ОШ „Љупче Николић“. Као и претходних година, због временске близине датума ослобођења (13. и 15. октобар) приређена је заједничка церемонија обележавања ових значајних догађаја за историју општине Алексинац.

Најпре је свештенство цркве Светог Николе одржало помен испред споменика палим ратницима ослободилачких ратова 1912-1918. у порти цркве, а након тога венце су положиле делегације општине Алексинац, на челу са замеником председника Општине Чедомиром Ракићем, Уније бораца, Удружења пензионера, Општинске организације резервних војних старешина и општинских одбора Социјалистичке партије Србије и Покрета социјалиста. По завршетку протокола у порти цркве, церемонија је настављена недалеко одатле, код спомен-костурнице настрадалих припадника Озренског партизанског одреда, одавањем почасти палим ратницима Народноослободилачког рата.

Алексинац је у Првом светском рату ослобођен 15. октобра 1918. године, када су претходнице Српске коњичке дивизије и Француске коњичке бригаде без већих отпора ушетале у град. То нажалост, није био и крај страдања локалног становништва, с обзиром да је северно од Алексинца формиран фронт, а сам Алексинац био мета бомбардовања немачке авијације. На овом фронту борбе су вођене до 21. октобра, када је он пробијен, и тиме ослобођена читава данашња територија општине Алексинац.

У Другом светском рату Алексинац је ослобођен 13. октобра 1944. године, када су из правца Сокобање у град ушле јединице Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије. Према писању проте Бране Коруновића, јединице Црвене армије биле су већином састављене од православних Руса, који су по доласку у град запалили свеће и помолили се у цркви Светог Николе, док је један део њих отишао до Руског споменика на Брђанци како би се поклонили сенима својих предака, руским добровољцима погинулим у Првом српско-турском рату 1876. године.